...between mind and heart ...

 

Naučio sam… da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahtijeva od tebe, uvijek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.
Naučio sam… da je biti ljubazan važnije nego biti u pravu.
Naučio sam… da ljubav, a ne vrijeme, liječi sve rane.
Naučio sam… da svatko koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmjehom.
Naučio sam… da dobre prilike nikada nisu izgubljene; netko će se uvijek poslužiti onima koje ti propustiš.
Naučio sam… kada se naučiš živjeti u luci gorčine, sreća će se uvijek sidriti negdje drugdje.
Naučio sam… da treba dijeliti riječi koje su nježne i mekane, jer češ ih sutra možda morati pojesti.
Naučio sam… da je osmjeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
Naučio sam… da ne mogu odabrati kako se osjećam, ali da mogu odabrati što ću napraviti u vezi toga.
Naučio sam… da svi žele živjeti na planini, ali da se sva sreća i rast događaju dok se uspinješ.
Naučio sam… da je dobro davati savjet samo u dva slučaja: kada ga netko traži ili kada je pitanje života i smrti.
Naučio sam… kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vrijeđati.
Naučio sam… što imam manje vremena, više stvari mogu napraviti.
Andy Rooney

Sad sam shvatio: to je prijateljstvo,ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste,to ne može,jer zavisi od nas Ne mogu da mu kažem : budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem, bicu ti prijatelj.
Ali, bilo ovako ili onako,u njegovo prijateljstvo nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome što mi je postao potreban,što nisam zamjerio nicemu ma šta da je rekao ili ucinio, i što mi je sve njegovo postalo važno.
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razloge.
Pa ipak to cinim, makar samo zato da još jednom pomenem covjeka koji je unio toliko radosti u moj život. Pitao sam ga jednom,kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira,ono biva ko zna zbog cega kao ljubav… A ništa ja nisam poklonio tebi vec sebi…

                                                                          Mesa Selimovic

Volim te
Ne samo zbog toga sto ti jesi
Nego i zbog toga sto sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te
Ne samo zbog onog
Sto si ucinila od sebe,
Nego i zbog toga
Sto cinis od mene.

Volim te
Zbog onog dijela mene
Koji ti iznosis na vidjelo;

Volim te
Jer stavljas ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelazis preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne mozes pomoci,
A came ondje u magli,
Pa ih izvodis
Na svjetlo.
Sva ta moja predivna imovina
U koju se nitko prije nije
Bio dovoljno daleko zagledao
Da je pronadje.

Volim te
Jer mi pomazes
Da iz nabacane hrpe svojeg zivota
Izgradim
Ne krcmu,
Vec hram;
Da u djelima svakodnevnim
Ne slusam prijekor
Vec pjesmu.

Volim te
Jer si ucinila vise
No sto bi me iko
Ikada mogao
Uciniti dobrim,
Vise, nego sto bi me ma koji usud
Mogao usreciti.

Bez rijeci,
Bez dodira,
Bez znaka.

Ucinila si sve
Naprosto,
Bivajuci onim sto jesi.

Mozda to, na koncu,
I jest ono
Sto znaci – biti prijatelj.

Je l možeš bar na j***** sekundu prestat čitat
Te j***** novine i pogledat me dok ti ovo govorim

Govorila je mirno dok je stan bio klinički čist
Spreman na posljednju autopsiju davno mrtvog
Čovjeka

Evo samo malo; samo da dovršim ovaj članak do kraja;
Zanimljiv je;
Priča o nekom novinaru koji je dobio po p****;
Zasluženo; nadodam

HAAAAAAAAAAAALOOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!

Kao udar groma u to mirno subotnje poslijepodne,
Saslušaj me dok tri pričam u k****;
Imaj bar malo pristojnosti

Odložio sam novine;
Markirao gdje sam stao i uperio jedno oko u nju
A drugim sam tražio upaljač

Ovo više ne ide tako;
Nemaš posao,
Nemaš auto;
Nemaš ništa;
I još si neuredan ko svinja;
A ja želim normalan život;
Znaš da je onaj moj bio
J***** g****

Znam; odgovorim

Želim klinca do tridesete; rekla je;
A to je blizu;
Oktobar je tu; još jedna godina više;
Još su mi samo dvije preostale da imamo klinca;
E da; i želim crkveno vjenčanje

Podignem noge na stol;
Pogledom i dalje tražim upaljač; ona nastavlja
Dosta mi je; vidiš i sam da sam razj*****
A i ti si baš pravo muško;
Uvijek spremno za ševu; nikada za ljubav
(i uvijek spremno za pijaču; da nadodam)
Uvijek spreman za nesanicu; ali ne sa mnom;
Znaš; naposlijetku; ti si nikakav čovjek

Znam; sve to stoji;
No; šta radiš onda tu; pitao sam je;
Ne znam ni sama;
Bojim se samoće; mraka; i velikog kreveta;

Dušo; to se zove trpljenje i navika; ne ljubav

Imaš pravo; odgovorila je
I skidaj te j***** noge sa stola

Zar je važno više gdje su mi noge
Kad ja sam ne znam gdje mi je srce
Zar je to to;
Mislim ono zbog čega odlaziš

Između ostaloga i to; odgovorila je
Podigla kosu u rep;
Okrenula se

Ostalo vrijeme je šutjela;
Tjedan dana poslije
Stan je bio i dalje čist;
Ja sam čitao novine;
I nje nije bilo
A ni mene da budem iskren

Kamo umre ljubav
Kada jednom zaista umre
Pitao sam se dok je sunce
Udaralo posred moga čela
Tu nepodnošljivu lakoću očaja…

"Ako me sretneš negde u gradovima stranim,

Po kojima se muvam u poslednje vreme,

Sretni me, kao da me srećeš prvi put.

"Nismo li se mi već negde videli?"

kaži...i zaboravi.

 

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...

I noći zaboravi...

Gradove kojima smo menjali imena

I ucrtavali u karte samo nama dostupne...

 

Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,

I kako se nikada,nikada,nećemo rastati.

 

I kada ti kazem da zaboravis,

Kažem ti to zato što te volim

Kažem ti to bez gorčine,

jer, čemu sećanja...?

Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu

,Iznova cveta svakog proleća...

Nasmeši se jutru koje dolazi,

Zagrli belinu novih dana

i ... zaboravi."

Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini covjek
koji sumnja u sebe
sve cesce mi se cini
da nisam nikakav oblik
vec da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
- prepusten suncevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

 

Nominativ
To je glavni padež. Kralj padeža. Ono što je među sladoledima vanila, među roštiljem pljeskavica, među voćem jabuka. U rečnicima sve reči stoje u ovom padežu. U nekim jezicima ovo je jedini padež, ostali se grade pomoću predloga.
Ovim padežom označava se subjekat, mozak rečenice. U sintagmi, nominativom se označava centar, dakle mozak sintagme. Nominativom se takođe označavaju i atribut, apozicija i drugo.
- Građanin Kejn
- Poslednji kineski car
- Ko to tamo peva
Genitiv
Jako važan padež. Kazuje čije je nešto, odakle je neko došao, iz čega nešto proizilazi. U genitivu stoji nepravi objekat, logički subjekat i masa dopuna i odredbi.
- Društvo mrtvih pesnika
- Hotel izgubljenih duša
- Ispovest opasnog uma
- Kuća letećih bodeža
- Ljubavni život Budimira Trajkovića
Dativ
Kazuje kome je šta namenjeno ili gde se neko zaputio ili šta je neko nekome rekao što znači da mu je to već jednom prilikom kazao. U dativu takođe stoji nepravi objekat, odredba za cilj i slično.
- Kome zvona zvone
- I ja tebi kevu
- Nemoj reći mami, kod kuce smo sami
Akuzativ
Onaj ko se nalazi u akuzativu pretežno je najebo. U njemu naime stoji pravi objekat. Ali u njemu stoje i razne odredbe i dopune, kao i već pomenuti nepravi objekat.
- Marš na Drinu
- Povratak u budućnost
- Valter brani Sarajevo
- Kao voda za čokoladu
Vokativ
Najprostiji padež, služi da se nekom obratimo i da mu nešto saopštimo. Pored nominativa, to je jedini takozvani nezavisni padež.
- Gori moja gospođice
- Dobrodošli gospodine Čens
Instrumental
Označava s kim se subjekat druži ili čime se u radu služi, ili gde se nalazi, ili za čim mu srce žudi.
- Intervju sa vampirom
- Lice sa ožiljkom
- Lud za Ejmi
- Teksaški masakr motornom testerom
Lokativ
Označava gde se nešto nalazi ili o čemu se govori. Ima isti oblik kao i dativ, ali ispred lokativa uvek stoje predlozi.
- O pokojniku sve najlepše
- Bal na vodi
- Bilo jednom u Americi
Postoji i takozvani Žikin lokativ, o kome smo pričali u poglavlju o predlozima.
Smatra se da je srpski jezik jedan od jezika najbogatijih padežima. To nije sasvim tačno. Finski jezik ima 15 padeža. Međutim, srpski jezik ima 15 jasno izdiferenciranih prdeža. To su:
mukativ
bukativ
tihativ
frikativ
ploziv
sekvencijal
grdativ
medijal
deminutiv
augmentativ
diferencijal
herbicid
fungicid
genocid
černobil.

UČITELJICA
Da dođe na drugu stranu.


PLATON
Za više dobro.


ARISTOTEL
U prirodi je pileta da prelazi cestu.


KARL MARX
To je povijesna nužnost.


SADDAM HUSSEIN
To je bio isprovocirani čin pobune i sasvim smo opravdano ispustili 50
tona nervnog plina na njega.


HIPOKRAT
Zbog viška ravnodušnosti u gusterači.


MARTIN LUTHER KING
Imam viziju svijeta u kojemu će svi pilići biti slobodni da prelaze cestu,
a da se pritom njihovi motivi ne dovode u pitanje.


MOJSIJE
Bog siđe s neba i reče piletu: "Ti ćeš prelaziti ceste".


FOX MULDER
Vidjeli ste pile vlastitim očima kako prelazi cestu. Koliko još pilića
mora prijeći cestu da biste povjerovali?


RICHARD NIXON
Pile nije prešlo cestu. Ponavljam: pile NIJE prešlo cestu.


MACCHIAVELLI
Bitno je da je pile prešlo cestu i to opravdava svaki motiv koji je
ono moglo imati.


JERRY SEINFELD
Zašto itko prelazi cestu? Zašto se netko ne zapita, na kraju krajeva,
zašto se pile uopće vrzmalo tuda?


SIGMUND FREUD
Sama činjenica da vas uopće zanima zašto je pile prešlo cestu otkriva
vašu seksualnu
nesigurnost.

CARLOS VESTENDORP
To je jedini put koje pile moze prijeći uzimajući u obzir Daytonski
sporazum.

BILL GATES
Upravo smo izdali novi PileOffice 2001 koji ne samo da će prelaziti ceste,
nego će ležati na vašim podacima i čuvati ih.


OLIVER STONE
Pitanje nije zašto je pile prešlo cestu, nego tko je još prešao dok
smo mi bili zaokupljeni piletom.

CHARLES DARWIN
To je bio logičan korak nakon silaska s drveta.

ALBERT EINSTEIN
Da li je pile prešlo cestu ili se cesta pomicala ispod pileta, zavisi
od vašeg položaja u
referentnom sustavu.

BUDDHA
Postavljanje tog pitanja negira našu vlastitu pileću prirodu.

ERNEST HEMINGWAY
Da umre... Na kiši... Samo...

BILL CLINTON
Ja nisam imao nikakvu nemoralnu vezu s tim piletom.

ISAAC NEWTON
Pile koje se nalazi u stanju mirovanja ostat će na jednom mjestu. Pile
koje se kreće u nekom referentnom sustavu prelazit će ceste.

DARTH VADER
Pile nije moglo odoljeti moći tamne strane.

KAPETAN KIRK
Ceste... Krajnje granice... Ovo su putnici USS Jajagera. Njihova
petogodišnja misija je
otkrivanje novih civilizacija i hrabri odlazak tamo kuda nijedno pile
nije otišlo.

STALJIN
Ne zanima me, samo ga uhvatite! Trebaju mi jaja za omlet...


SALVADOR DALI
Riba.


RENNE DESCARTES
Mislim, dakle pile postoji!

GROUCHO MARX
Pile? Koja je poanta priče? Pa, ja sam imao ujaka koji je mislio da je pile.
Ujna se umalo razvela od njega, ali ipak, trebala su nam jaja.

CEZAR
Da dođe, vidi i pobijedi.


ADOLF HITLER
Htjelo je pobjeći od plinske komore

Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas
o tome
da ispunis ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog
ljubavi, zbog snova,
zbog avanture koja se zove biti ziv .
Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li
su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio
i zatvorio
iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
sa bolim mojim ili svojim,
ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu
mojom ili svojom ;
Mozes li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi ;
mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije
lepa svaki dan.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem
svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj
mesecini uzvikivati “To”!
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra,
u trenucima kada se sve ostalo rusi.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista
volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

Dan je kao sunčan
Ti si, kao veseo
Prolaziš, kao, ne vide te

Svima je jako lijepo
Svima je, kao, dobro
Svima je, kao, ludo...

I ti si, kao, sretan!

Živi se, kao u moru
Ptice su, kao slobodne
Budućnost, kao na dlanu

Savjest je, kao, čista
I sunce je, kao jasno
O srce, kao, pjevaj

Svi, kao brinu o svima
Svatko je prijatelj, kao
Svima je, kao stalo do tebe
I do svijeta...

I dan, kao ode
I ti se, kao smiješiš
I ništa te, kao ne boli...

Ne znam za druge ljude
(a i ne zanima me uglavnom)
ali ja sam u godinama
koje se na engleskom završavaju na teen
strasno sanjala da budem
buntovnica (sa puno razloga)
revolucionar (ili bar njegova ljubavnica)
stihija (bilo koje vrste)

kurva
alkoholičarka
narkomanka
manična
psihotična
paranoična
po mogućnosti sve to zajedno
bilo šta bilo šta
samo da budem drukčija od drugih

a sada iz dana u dan
sve više čeznem da budem
kao svi ostali
i sve teže mi to polazi za rukom...

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.

A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Te noći sam joj oćutao najlepše reći koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje
raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari Žita priviđa samo
onda kad se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je
osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice
misli, i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna
se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne
pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno provuče finu četku te velike krošnje kroz svoje
kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje
kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad
ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i
neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naićiće čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli
Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši
se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla
izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš
ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i
prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu
kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a
godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

http://www.youtube.com/watch?v=8h6A0BNroQQ

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...