...between mind and heart ...

Onaj što grli zenu je Adam. Žena je Eva.
Sve se dešava prvi put.
Video sam nešto belo na nebu. Kažu mi da je to
Mesec, ali
šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom.
Pribojavam se drveća. Tako je lepo.
Mirne životinje mi prilaze da im kažem njihova
imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova. Kad ih otvorim,
naviru.
Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mač i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga
koji poseduje ni one koja je posedovana, već
se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san koji nam otkriva da
možemo stvoriti pakao.
Onaj što sidje na reku saišao je na Gang.
Onaj što gleda peščani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarovu smrt.
Onaj što spava je svi ljudi.
U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek što su
isklesali.
Nema ničeg starog pod suncem.
Sve se događa prvi put, ali na večni nacin.
Onaj što čita moje reči izmišlja ih.

Ti si nakanio da mene nema i po svaku cijenu
Ideš prema meni. I u jurišu.
Smejući se i plačuci
Pred sobom
Sve čistis
i ništiš.
Ti si nakanio da me pod svaku cenu uništiš
Ali nikako da nađeš
Istinski put
Do mene
Jer
Ti poznaješ uklesane i utrte pute
I niti jedan drugi
(A mali su zapravo i jalovi
Bez obzira koliko su
Za tebe
Oholog i jakog
I preteški
I
Dugi)
Ti poznaješ samo one puteve
Što prolaze
Od srca
I
Oka
Ali to nije sve
Ima puteva što su se ispružili pred nama
Bez javnog traga kolovoza
Bez voznog reda
Bez vremena
I roka
Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene
Veoma sigurna i casna
Ona
Što dolazi
S lijeva
Ili
S desna
Zavaravaš se stalno da do mene treba ići
Smjerovima sličnim
Sa severa
Ili
Juga
Ali to nije sve
Kuga...
Oči uvijek...
Pametno mi traži
Ispod ustalasale na vetru razi
Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina
A iz bezmernih visina
Odozgora
Pritiskivati
Grudi
Najjace
Može
Mora
Ali to nije sve
Ti ne znaš zakon raskrsnice
Između svetlila
I
Tame

Ali to nije sve

Jer najmanje znaš da u svom biću
Najteza rvanja su
I ratovi pravi
U samome
Biću
Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje
Između mnogih
Mojih
Velikih
Zala
Ti ne znaš s kim
Imaš posla
Ti ne znaš ništa o mojoj mapi puteva
Ti ne znaš da put od tebe do mene
Nije isto što i put
Od mene
Do tebe
Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu
Skrivenom za tvoje moćne oči
(Ti ne znaš da meni je
Mnogo više
Nego što misliš
Sudbina
uzela I
Dala)
Ti si nakanio da me po svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nađes istinski put
Do mene
Shvatam te:
Čovjek si u jednom prostoru i vremenu
Što živi tek sada i ovdje
I ne zna za bezgranični
Prostor vremena
U kojem se nalazim
Prisutan
Od dalekog jucer
Do dalekog sutra
Misleći
O tebi
Ali to nije sve.

''Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju dugačko, široko i visoko.
Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere.
Oduvek sam se čudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stoleća, ili stanu pred sat i pročitaju večnost.
To mora biti suluda i neobična hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.
Kameni mir daljine sav je presvučen mojom kožom.
Sklapam oči i osećam: sve ono što sam bio, i ono što sam sada, još uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.
Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.''

 Miroslav Mika Antic (''Hodajuci na rukama'')

 Nisam sinoc pisala pa sam danas odlucila da pocnem sa ovim citatom jedinstvenog Mike Antica. Ne znam koliko sam kadra da ja objasnim nekome kako bi trebalo da zivi SADA i OVDJE,ali kao student psihologije stalno razmisljam o tome. Rekla sam vec prvi put kad sam pisala da ljudi samo trebaju da budu svjesni sebe i ostajem pri tome (da se ne ponavljam). Kao sto kaze Antoni De Melo-nesvjestan zivot nije vrijedan da bude prozivljen. Nema tu vracanja na neke stvari iz proslosti,niti zivljenja od stvari koje nas cekaju,ili bar mislimo da nas cekaju. Treba zivjeti svaki dan kao da je poslednji i uzivati u sadasnjosti. Niko ne zna sta nosi dan i sta nosi noc,pa mislim da je bespotrebno da maglimo pogled strahom i zeljom,i da hrabro zivimo sada i ovdje...I Sigmund Frojd se bavio time da nesvjesni dio covjekove licnosti izbaci u svjesno i sve da rijesi. Sad,nadam se da mozemo bez hipnoze,bez slobodnih asocijacija i bez snova uraditi barem nesto ovim tekstovima. Zato,ne zivite po nacelima po kojima mislite da TREBA,ne dozvolite da vas ocjenjuju na temelju nekih 'standarda'...zivite zivot punim plucima,prozivljavajuci svaki novi trenutak svjezinom djeteta! :)

 Uzivajte:*

 ODLUKA (M. Antic) 

 Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.

 Prilicno blesav naziv prvog clanka ali imam potrebu da objasnim prvo sebi neke stvari a onda i drugima (ako iko bude citao) :) Danas sam izbrisala facebook i myspace profil,usla na internet i nesto mi je falilo...pa sam trazila i trazila i naravno nasla malo slobodniji i ljepsi oblik iskazivanja mojih mudrosti :p

 Uocila sam usamljenost i izgubljenost ljudi koji previse vremena provode na tim mjestima a zaboravljaju mnoge lijepe stvari oko nas.Zamislila sam da imam priliku da sve ljude oslobodim toga,da zaustavim svo to tracenje energije na stavljanje statusa i provociranje drugih.Zamislila sam da postoji put gdje se ljudi samo vole,gdje su svi spokojni i ne trose svoje vrijeme...

 Vecina ljudi ne zivi,samo odrzava zivot u svom tijelu.To nije zivot.Ne zive sve dok im ne postane potpuno nevazno da li ce neko biti in relationship,da li ce biti tuzna ili srecna pjesma na njegovom wall-u,da li ce izbaciti slike sa poslednjeg zimovanja ili ipak nece?...Tada pocinje da se zivi.Hajde da se izvucemo iz guzve?Da se vratimo pravim stvarima,da se vratimo malo i prirodi...travi,zivotinjama,moru,nebu,oblacima,zvijezdama...

 Najvaznija je spremnost da naucimo nesto novo,da se ne zatvaramo.Ne bi bilo ok ni da se sve mijenja,samo malo ljudi da pogledaju oko sebe i vide svijet onakav kakav je.Tada ce moci da se mijenja sve sto nam se cini da se treba promijeniti. Samo treba da otklonimo poveze sa ociju.Ukoliko to ne uradimo,gubimo pravo da mijenjamo bilo sto...

 Ako ne budemo varali sebe,necemo varati ni durge.Tada cemo ih voljeti.U suprotnom mozemo da zivimo citav zivot  u zabludi o drugima,s nasim iluzijama,neprekidno u sukobu sa stvarnoscu...

 Kakva je uopste korist od slanja covjeka na Mjesec kada ne uspijevamo da zivimo na Zemlji???

 LoVe iS iN tHe Air...:))

 ljudi volite se <3